Ovaj roman slovenačkog pisca Vladimira Bartola, napisan je tridesetih godina prošlog veka i objavljen 1938, u vreme kada nijedan od fanatičnih verskih lidera i inspiratora današnjih terorista nije ni rođen. Kako je, onda, autor mogao predvideti da će se ovaj njegov roman čitati i razumeti, možda tek posle pedeset godina? Ovo je samo jedno od pitanja kojim su savremeni tumači Bartolovog dela počeli da se bave u tom kritičnom periodu "pedeset godina posle", od kraja osamdesetih godina prošlog veka nadalje, kada je Alamut, posle francuskog prevoda (koji je, uzgred, dvadeset godina ležao zaboravljen u fijoci Slovenačkog društva književnika) preveden i širom Evrope, da bi ponovo doživeo čitalački bum posle napada muslimanskih terorista na Ameriku 11. septembra 2001.
Alamut je priča o fanatičnoj verskoj mržnji i zaslepljenosti koja obične ljude, navučene na duhovnu i telesnu drogu, pretvara u ubice, "ašišare", ili "hašišare" (arapski izraz od kojeg je nastala i engleska reč assasin, koja označava atentatora), spremne na najsurovije zločine i samouništenje, jer veruju da im je time obezbeđeno večno blaženstvo u Alahovom raju. Ali, i više od toga, Alamut je priča o manipulacijama, iluzijama, vođama koje svim nemogućim sredstvima obmanjuju podanike i sve ostale kako bi lakše postigli cilj.

Ovaj roman slovenačkog pisca Vladimira Bartola, napisan je tridesetih godina prošlog veka i objavljen 1938, u vreme kada nijedan od fanatičnih verskih lidera i inspiratora današnjih terorista nije ni rođen. Kako je, onda, autor mogao predvideti da će se ovaj njegov roman čitati i razumeti, možda tek posle pedeset godina? Ovo je samo jedno od pitanja kojim su savremeni tumači Bartolovog dela počeli da se bave u tom kritičnom periodu "pedeset godina posle", od kraja osamdesetih godina prošlog veka nadalje, kada je Alamut, posle francuskog prevoda (koji je, uzgred, dvadeset godina ležao zaboravljen u fijoci Slovenačkog društva književnika) preveden i širom Evrope, da bi ponovo doživeo čitalački bum posle napada muslimanskih terorista na Ameriku 11. septembra 2001.
Alamut je priča o fanatičnoj verskoj mržnji i zaslepljenosti koja obične ljude, navučene na duhovnu i telesnu drogu, pretvara u ubice, "ašišare", ili "hašišare" (arapski izraz od kojeg je nastala i engleska reč assasin, koja označava atentatora), spremne na najsurovije zločine i samouništenje, jer veruju da im je time obezbeđeno večno blaženstvo u Alahovom raju. Ali, i više od toga, Alamut je priča o manipulacijama, iluzijama, vođama koje svim nemogućim sredstvima obmanjuju podanike i sve ostale kako bi lakše postigli cilj.