Zoran Zivkovic je u ovoj knjizi sakupio nekoliko Klarkovih prica koje se bave prvim kontaktom kosmickih civilizacija i nepremostivim preprekama koje bi onemogucile njihovo medjusobno razumevanje.
Zoran Zivkovic deli ove Klarkove price na antropocentricne, antropsovinisticke i antropomorficke u uzem smislu.
Mada nisu sve ove price sa ljudskim sudionicima, one ipak oslikavaju nas pogled na mogucnost postojanja zivog i inteligentnog sveta u beskrajnim kosmickim prostranstvima. Na mene je najveci utisak ostavila prva pripovetka pisana perom imaginarnog marsovskog naucnika koji pise svoju naucnu disertaciju o nasoj planeti Zemlji, opisujuci je sa svog stanovista kao pakleni svet guste atmosfere pune otrovnog i reaktivnog kiseonika, jake gravitacije i ozonskog omotaca koji onemogucava prodor ultraljubicastog zracenja do povrsine planete, te kao zakljucak navodi da se na takvoj planeti sa tako "zastrasujucim" uslovima nikada nece razviti zivi svet, a sama pomisao na razvoj inteligentnog zivota je suluda.
Ovo je nista drugo do kritika naseg ogranicenog genocentricnog vidjenja pod kojim se uslovima moze razvijati zivot na drugim planetama.

Ovu kolekciju cine 4 pripovetke:

Izvestaj o planeti 3
Krstaski pohod
Cas istorije
Susret sa Meduzom

Cetvrta prica je verovatno i najznacajnija u ovom opusu jer uvodi citaoca u jedan krajnje imaginaran i bizaran ekosistem Jupiterove atmosfere gde dolazi do susreta coveka koji to vise nije i nove forme zivota sa kojom je svaka vrsta kontakta unapred osudjena na propast upravo zbog nepremostivih odlika ova dva oblika zivota.

Svakako preporucujem svim ljubiteljima naucne fantastike. ( )